Radio Galaksija #183: Svemirski teleskop Euklid (dr Darko Donevski) [20-06-2023]

Posle dosta vremena, dr Darko Donevski je ponovo u programu, a ovoga puta nam donosi vesti sa izvora istraživanja strukture na velikim skalama, tamne materije, tamne energije i raznih drugih pitanja iz kosmologije!

Razgovarali smo o svemirskom teleskopu Euklid, koji će biti lansiran 1. jula 2023. godine, a s obzirom na to da je Darko kao istraživač deo ovog velikog konzorcijuma koji čini preko 2000 naučnika i inžinjera, imali smo priliku da čujemo i neke od zanimljivih “insajderskih” priča. 😉

Svemirski teleskop Euklid je svemirska misija pregleda neba (survey teleskop) čiji je cilj da mapira veliki deo neba i na velikom rasponu udaljenosti, pa ćemo samim tim na osnovu njegovih posmatračkih podataka dobiti mnogo širu sliku Svemira kako prostorno tako i u različitim periodima njegove evolucije. Zajedno sa Svemirskim teleskopom James Webb i misijom Gaia snimaće Svemir iz oblasti oko Zemljine Lagranževe tačke L2.

U ovoj epizodi smo pričali detaljnije o tome šta je misija Euklid, čemu služi, kako se pre Euklida posmatrao Svemir na velikim skalama uz pomoć velikih misija pregleda neba, a napravili smo i malu paralelu sa sličnim teleskopima. Pričali smo o tome šta će tačno Euklid posmatrati i kako će mapirati Svemir na velikim skalama, kako se to generalno radi u posmatračkoj kosmologiji i kakva je veza tih posmatranja sa kosmološkim simulacijama, šta se podrazumeva pod 3D mapiranjem Svemira na velikim skalama, itd.

Govorili smo o dva ključna posmatračka instrumenta koji se nalaze na misiji: kamerama VIS i NISP, koje će snimati svetlost koju će Euklid sakupljati u vizuelnom i bliskom infracrvenom delu spektra.

Glavni deo epizode posvetili smo razgovoru o ciljevima misije, pa u epizodi možete čuti dosta o tome zašto je važno da imamo detaljnije i obuhvatnije snimke jata galaksija, njihovog grupisanja i evolucije od najranijih faza do kojih će Euklid moći da dobaci, pa do manje-više današnjih trenutaka, tj. kako izgleda kosmička mreža i kako je evoluirala, zašto su nam važna precizna merenja crvenih pomaka svih tih galaksija, kako će to Euklid raditi, kakve to veze ima sa tamnom materijom i tamnom energijom, kako ćemo uz pomoć podataka sa Euklida izmeriti raspodelu i količinu tamne materije, ali i preciznije odrediti parametre koje nam govore o tome kako se Svemir širio. Tu su takođe i nezaobilazna posmatranja gravitacionih sočiva i kosmološka pitanja vezana za podatke koji će nam doći na osnovu merenja mase galaksija i jata galaksija koji svojom gravitacijom zakrivljuju svetlost objekata koji se nalaze “iza” njih, ali i razna druga pitanja poput posmatranja barionskih akustičnih oscilacija, koja će nam dati više informacija o prvim fazama nastanka Svemira, njegove nehomogenosti i više detalja koji će nam pomoći da bolje razumemo kako da do takvih saznanja dođemo i analizom polarizacije zračenja u kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju.

Usput, Darko je pričao i o tome kako velike kolaboracije i istraživački konzorcijumi poput Euklida funkcionišu, na koji način je na projekat uticao rat u Ukrajini, ali i kako je izgledao proces konstrukcije NISP instrumenta u Laboratoriji za astrofiziku u Marseju u kojoj je Darko radio tokom svog doktorata i o tome šta su sve specifičnosti ovakvih nesvakidašnjih projekata – od saradnje i razvoja lokalnih naučnih zajednica do tehničkih detalja poput prevoza teleskopa na lansirnu lokaciju i slič